Razvoj svakog deteta ima svoj tempo. Ipak, postoje situacije u kojima roditelji primećuju da se govor, razumevanje ili komunikacija njihovog deteta ne razvijaju onako kako su očekivali. Tada se često javlja dilema: da li još malo sačekati ili potražiti savet stručnjaka?
Procena ne znači automatski da postoji poremećaj. Njena svrha je da se razvoj deteta sagleda pažljivije i, ukoliko postoji odstupanje, ono prepozna što ranije.
Zašto je rano prepoznavanje važno?
Rani razvoj ne obuhvata samo govor. Motoričke sposobnosti, govor i jezik, kognitivni razvoj, socio-emocionalni razvoj i adaptivno ponašanje međusobno su povezani i zajedno daju širu sliku razvoja deteta.
Upravo ovih pet razvojnih domena obuhvata Razvojna skrining skala Stošljević–Aleksov, namenjena proceni dece uzrasta od 0 do 36 meseci. Skala sadrži 240 stavki i razvijena je kao instrument za rano prepoznavanje razvojnih odstupanja i podršku sistemu rane intervencije.
Zbog toga procena ne treba da bude posmatrana kao nešto čemu se pristupa tek kada problem postane izražen. Njena vrednost je upravo u mogućnosti da se eventualne teškoće uoče na vreme.
Na šta roditelji mogu da obrate pažnju?
Roditelji najbolje poznaju svoje dete i često prvi primete promenu ili odstupanje u njegovom načinu komunikacije.
Posebnu pažnju može zahtevati situacija u kojoj dete ima teškoće ne samo sa izgovaranjem reči već i sa razumevanjem govora.
Postoje situacije u kojima se dete ne odaziva na ime do prve godine života, do 18 meseci ne identifikuje nekoliko jednostavnih predmeta ili do druge godine ne izvršava jednostavne naloge.
Ovakvi znaci sami po sebi ne treba da budu osnov za postavljanje dijagnoze kod kuće. Oni mogu biti razlog da roditelj potraži stručno mišljenje i proveri da li je potrebna detaljnija procena.
Procena nije isto što i dijagnoza
Važno je napraviti razliku između skrininga i konačne dijagnoze.
Skrining služi da se proveri da li postoje pokazatelji zbog kojih razvoj deteta treba dodatno pratiti ili detaljnije proceniti. Razvojna skrining skala Stošljević–Aleksov upravo je osmišljena kao instrument za rano prepoznavanje mogućih razvojnih odstupanja kod dece u prve tri godine života.
Zato rezultat procene treba posmatrati kao osnovu za donošenje odluke o narednim koracima, a ne kao etiketu koja se detetu unapred postavlja.
Govor je samo jedan deo razvoja
Kada dete kasnije progovori, roditeljska pažnja se prirodno najviše usmeri na broj reči koje koristi. Međutim, za stručnu procenu važna je mnogo šira slika.
Posmatraju se, između ostalog, razvoj govora i jezika, način na koji dete razume komunikaciju, njegove kognitivne i motoričke sposobnosti, socio-emocionalno funkcionisanje i adaptivno ponašanje. Upravo zato razvojna procena ne treba da se svodi samo na pitanje: „Koliko reči dete govori?“
Kada se obratiti logopedu?
Ako roditelj ima dilemu u vezi sa govorno-jezičkim razvojem svog deteta, stručna procena može pomoći da dobije jasniju sliku o njegovom trenutnom razvojnom nivou.
Cilj ranog praćenja nije stvaranje nepotrebne zabrinutosti, već pravovremeno prepoznavanje situacija u kojima detetu može biti potrebna dodatna podrška.
Kada postoji odstupanje, rano prepoznavanje omogućava da se dalji rad planira u skladu sa individualnim potrebama deteta. A kada procena pokaže da razvoj teče očekivanim tokom, roditelju može pružiti upravo ono što mu je često potrebno — stručno objašnjenje i jasniju sliku o razvoju svog deteta.
