Razvojna disfazija je razvojni jezički poremećaj kod kojeg se govor i jezik razvijaju usporeno, uz specifične obrasce koji se ne javljaju u uobičajenom toku jezičkog razvoja.

Kod deteta mogu biti prisutne teškoće u izražavanju, razumevanju govora ili u obe oblasti, zbog čega je važno razlikovati različite oblike ovog poremećaja.

Kako se razvojna disfazija ispoljava?

Kod dece sa razvojnom disfazijom govor i jezik razvijaju se sporije, dok socijalni razvoj može biti relativno očuvan. U materijalu se navodi da ova deca mogu imati dobar sluh i intelektualne sposobnosti u granicama normale ili iznad proseka.

Zato nije dovoljno posmatrati samo koliko dete govori. Važno je obratiti pažnju i na to koliko razume govor, kako koristi reči i na koji način komunicira sa okolinom.

Ekspresivni tip razvojne disfazije

Kod ekspresivnog tipa teškoća je pre svega u izražavanju.

Ekspresivni govor deteta nalazi se znatno ispod očekivanog nivoa za njegov uzrast, dok razumevanje govora može biti u granicama normale.

Drugim rečima, dete može razumeti ono što mu se govori, ali imati značajno više teškoća kada treba samo da formuliše i izrazi ono što želi da kaže.

Receptivni tip razvojne disfazije

Kod receptivnog tipa teškoće se odnose i na razumevanje govora.

Mogući pokazatelji su situacije u kojima se dete ne odaziva na ime do prve godine, do 18 meseci ne prepoznaje nekoliko jednostavnih predmeta ili do druge godine ne može da izvrši jednostavne naloge.

Kod težih oblika mogu biti prisutna i kašnjenja u socijalnom razvoju, ponavljanje govora koji dete ne razume i oskudnija interesovanja.

Važno je, međutim, da pojedinačni znak nije dovoljan da roditelj sam zaključi da dete ima razvojnu disfaziju. Procena celokupnog razvoja i stručna procena govora i jezika imaju mnogo veći značaj od posmatranja samo jednog simptoma.

Zašto je važno razlikovati teškoće u govoru i razumevanju?

Dete koje malo govori ne mora nužno imati isti tip teškoće kao dete koje ne razume ono što mu se govori.

Upravo razlikovanje ekspresivnih i receptivnih teškoća pomaže da se dobije jasnija slika govorno-jezičkog razvoja i da se dalji rad prilagodi potrebama konkretnog deteta.

Zato se tokom procene ne posmatra samo broj reči koje dete koristi, već i način na koji razume naloge, koristi naučene reči, usmerava pažnju i učestvuje u komunikaciji.

Razvojna disfazija i druga razvojna stanja

Deca sa razvojnom disfazijom mogu pokazivati očuvanu socijalnu recipročnost, simboličku igru i upotrebu gestova, što predstavlja važan deo razlikovanja razvojne disfazije od drugih razvojnih poremećaja.

Deca sa intelektualnim teškoćama mogu imati bolje organizovanu pažnju, usmerena interesovanja, sposobnost igre i korišćenja prethodno naučenih veština i reči.

Takva razlikovanja nisu nešto što roditelj treba sam da procenjuje — ona su deo stručne procene.

Kada potražiti stručni savet?

Ako roditelj primećuje da dete značajno sporije razvija govor, teško razume jednostavne naloge ili ima izražene teškoće u komunikaciji, stručna procena može pomoći da se preciznije sagleda njegov govorno-jezički razvoj.

Cilj procene nije samo imenovanje teškoće, već razumevanje toga šta dete može, gde postoje odstupanja i kakva podrška mu je potrebna.

Pravovremeno prepoznavanje problema omogućava da se rad planira u skladu sa individualnim karakteristikama i potrebama deteta.