Mucanje se može ispoljavati na različite načine i ne izgleda isto kod svakog deteta. Može uključivati ponavljanje ili produžavanje glasova i slogova, zastoje tokom govora, neadekvatne pauze ili ubacivanje glasova i uzrečica. Kod izraženijih oblika mogu se pojaviti i napetost, strah od govora i različite prateće reakcije.
Posebno je važno razumeti da svako „saplitanje“ u govoru malog deteta ne mora imati isto značenje. U materijalu Aleksandre Aleksov razlikuju se fiziološko, primarno i sekundarno – pravo mucanje.
Fiziološko mucanje
Fiziološko mucanje javlja se u periodu između druge i treće godine života. U ovom uzrastu dete intenzivno razvija govor, a mogu se javiti prekidi i „saplitanja“ koja podsećaju na zamuckivanje.
Mogu nastati zbog nesklada između brzog toka misli i još nedovoljno razvijenih sposobnosti govornih organa. Takav način govora može biti izraženiji kada je dete uzbuđeno, radosno ili tužno.
Zato je važno da roditelji ne donose zaključke samo na osnovu povremenog ponavljanja ili zastajkivanja u govoru.
Kako reakcija roditelja može uticati na dete?
Posebno skrećemo pažnju na ponašanje odraslih kada primete da dete zamuckuje.
Roditelji ponekad, iz zabrinutosti, počnu da ispravljaju dete, traže od njega da ponovi ono što je reklo ili pažljivo prate svaku njegovu reč. Time se pažnja deteta može usmeriti na sopstveni govor i greške koje pravi, umesto na samu komunikaciju.
Zbog toga je važno sačuvati spontanost komunikacije i ne stvarati dodatni pritisak oko načina na koji dete govori.
Primarno mucanje
Primarno mucanje je veoma slično fiziološkom.
Dete kod ovog oblika najčešće nije svesno nepravilnosti u svom govoru, ne napreže se dok govori i ne izbegava komunikaciju.
Za razliku od fiziološkog mucanja, kod kojeg se češće mogu ponavljati reči i fraze, kod primarnog mucanja češće dolazi do ponavljanja glasova.
Dakle, ono što roditelj čuje može izgledati slično, ali način na koji se teškoća ispoljava nije potpuno isti.
Sekundarno – pravo mucanje
Kod sekundarnog, odnosno pravog mucanja, slika postaje znatno složenija.
Opšta mišićna napetost, posebno u oblasti govornih organa, strah od govora i izbegavanje određenih govornih situacija. Prisutan može biti i nesklad između disanja, fonacije, artikulacije i govorno-misaonih tokova.
Kod ovog oblika dete je, za razliku od prethodnih faza, svesno sopstvenih teškoća u govoru.
Mucanje se ne svodi samo na ponavljanje glasova
Kada govorimo o mucanju, najčešće prvo pomislimo na ponavljanje nekog glasa ili sloga. Međutim, ono može imati različite manifestacije.
Produžavanje glasova, bezglasni zastoji, neadekvatne pauze, nepravilno disanje, izbegavanje pogleda sagovornika, kao i različite telesne reakcije koje mogu pratiti govor.
Zbog toga je važno posmatrati celokupan način na koji dete govori i reaguje tokom komunikacije, a ne samo pojedinačnu reč na kojoj je zastalo.
Važno je razumeti šta se dešava
Promene u fluentnosti govora kod malog deteta mogu izgledati slično, iako njihova priroda nije ista. Upravo zato razlikovanje fiziološkog, primarnog i sekundarnog mucanja pomaže da se govor deteta posmatra pažljivije i bez brzog donošenja zaključaka.
Roditeljima je posebno važno da ne stvaraju dodatni pritisak insistiranjem na ponavljanju reči ili stalnim ispravljanjem, već da pažnju zadrže na komunikaciji sa detetom.
